Вавилонский поход Мурсили I и почитание Мардука и Царпаниту в Хатти

[13]

Конец среднебронзового века (рубеж XVII–XVI вв. до н.э. средней хронологии) на территории Передней Азии ознаменовался крупными переменами политического ландшафта — прекращают существование доминировавшие в регионе сирийское царство Ямхад и государство I вавилонской династии, исчезают многие городские центры, среди которых такие крупные как Вавилон (вскоре возродившийся) и Эбла (возрождение которой не удалось). Эти перемены связывают с имеющим естественные причины кризисом государственности, миграциями хурритов, касситов и индо-ариев, а также походами древнехеттских Хаттусили I и Мурсили I. Связанные с покорением Вавилона действия Мурсили должны были бы произвести глубокое впечатление на современников и по- томков, в том числе в религиозной сфере в связи с предполагаемым вывозом им в Хатти статуй четы вавилонских богов Мардука и Царпаниту.

Основными источниками по перемещению статуй Мардука и Царпаниту из Вавилона в Хаттусу и обратно являются посвящённая их возвращению надпись правителя касситской Вавилонии Агума-какриме (последние издания [Бартош 2009; Oshima 2012]) и описывающее подобные перипетии со статуей Мардука вследствие поражений Вавилона «Пророчество Мардука» [Borger 1971]. Между этими текстами имеется ряд противоречий, среди которых самым существенным считается географическое: «Пророчество Мардука» говорит о 24-летнем пребывании Мардука в Хатти, тогда как надпись Агума-какриме описывает возвращение статуй из «дальней страны Хани», которое разрешается реконструкцией возвращения статуй из Хатти при хурритском посред-
[14]
ничестве через Ханигальбат, называемый Хани, в результате хурритского нашествия на Хатти при Хантили I [Немировский 2012]. В основе реконструкции Немировского лежат презумпции доверия к обоим источникам и тождественности описываемых статуй, хотя существуют основания для сомнений в тождественности совершавших все последовательно описываемые в «Пророчестве Мардука» перемещения (в Хатти, Ассирию и Элам) статуй Мардука [Dalley 1997: 166]. С другой сторо- ны, «Пророчество Мадука» не сообщает ничего о перемещениях статуи Царпаниту.

На фоне подробных описаний перемещений статуй в вавилонских источниках весьма скудны данные хеттской традиции, которая уделяет собственно Вавилонскому походу немало внимания. Статуи каких бы то ни было богов в качестве плодов этого похода упоминаются только в мо- литве Мурсили II Солнечному божеству Аринны: nu pa-ra-a URUHal-pa-an URUKÁ.DINGIR.RA-an ku-i-uš har-ni-in-ki-iš-ki-it / nu KUR-e-aš hu-u-ma- an-da-a[(š a-aš-š)]u KÙ.BABBAR GUŠKIN DINGIR.MEŠ-ia / na-at PA-NI dUTU URUA-RI-IN-N[(A zi-ik-k)]i-ir «И затем каковые Хальпу и Вавилон он разрушал, и всех стран добро — серебро, золото и богов — его перед Солнечным божеством Аринны помещали» (KUB 24.3 i 46-48 с дубл.) [Tavernier 2010: 182], где не указано, что имеются в виду именно статуи Мардука и Царпаниту.

Акт подобного перемещения статуй богов может рассматриваться либо как акт их вывоза из покорённого города (триумфальный захват военной добычи), либо как акт их ввоза в столицу победителей (заимствование культа депортированного божества) [von Schuler 1969: 116]. Однако последнее не находит подтверждения в источниках: Царпаниту упоминается в хеттских текстах всего один раз — в хеттоязычном ритуале против депрессии к ней по-аккадски обращается жрец [Beckman 2007: 75, 77] с молитвой-сигу, дословно взятой из месопотамской традиции [Mayer 1976: 425; Oshima 2011: 79]. Эта и другие аккадоязычные молитвы встречаются в данном тексте KUB IV 47 в таком виде впервые, хотя писец явно с трудом понимал их [van der Toorn 1985: 125], поэтому их появление в месопотамской традиции относят к началу средневавилонского периода [Lambert 1987: 95], а значит, Царпаниту не почиталась в Хатти непосредственно после Вавилонского похода.
[15]

Почитание Мардука в Хатти до новохеттского периода также не засвидетельствовано — первое надёжно датируемое его упоминание содержится в договоре Суппилулиумы I с Хукканой хайасским [Kam- menhuber 1989: 270], которое может быть связано с вавилонским про- исхождением жены первого [Klengel 1979: 87]. Немного более ранней может быть запись гимна Ададу KBo III 21, содержащая реалии времён Аммицадуки и датируемая по палеографии среднехеттской эпохой от Арнуванды I до Суппилулиумы I [Haas 2006: 250], однако уверенности в её связи с Вавилонским походом нет. В новохеттское время Мардук упоминается около 30 раз, и даже отождествление с лувийским Сантой не принесло ему популярности у хеттов [Kammenhuber 1989: 371].
Такая картина разительно отличается от наблюдаемого в Ассирии расцвета культа Мардука, последовавшего за вывозом его статуи из Вавилона Тукульти-Нинуртой I [Sommerfeld 1982: 193–195; Sommerfeld 1989: 367]. Разумеется, при подобном сопоставлении следует учитывать благодатность ассирийской почвы, обусловленную предшествующей столетней традицией почитания Мардука, в четыре раза более длительным пребыванием статуи и большей близостью языка и культуры. Докасситский Мардук обладал меньшим потенциалом к мировому по- клонению (о ранних этапах культа [Бартош 2011]), а его почитание на Среднем Евфрате коррелирует со степенью вавилонского политическо-го влияния [Yamada 2011: 72, 76].

В этом случае более показательным будет сопоставление с почитанием в Хатти халапского Бога Грозы, ставшим следствием походов древнехеттских Хаттусили I и Мурсили I. Свидетельство о внедрении этого культа хроники Пухану, наряду с длительной среднехеттской традицией, говорит в пользу укоренения этого бога в хеттском пантеоне уже в Древнем царстве [Schwemer 2001: 495]. Если в молитве Мурсили II Солнечному божеству Аринны упомянуты статуи и халапского Бога Грозы, и вавилонской четы, и последняя вернулась в Месопотамию в результате хурритского вторжения, то тогда же хетты должны были бы утратить и халапскую статую, однако этот культ продолжал своё развитие в Хаттусе. Сам культ халапского Бога Грозы мог развиваться в Хатти и независимо от статуи [Schwemer 2008: 153], но такой объект покло нения мог стать его катализатором, как и в случае Мардука в Ассирии.
[16]

Таким образом, почти полное отсутствие следов почитания Царпаниту в Хатти может свидетельствовать о том, что её статуя Хаттусы не достигла, и это не противоречит данным месопотамских источников. Пребывание статуи Мардука в Хаттусе полностью исключить нельзя, однако, судя по отсутствию следов его культа до новохеттского времени, целью захвата и этой статуи Мурсили I мог быть, скорее, не её привоз в Хаттусу с целью усиления хеттского пантеона, а её вывоз из Вавилона в качестве глумления над уничтоженным городом.

Примечания
  • [1] Бартош 2009 — Бартош В.В. Надпись раннекасситского царя Агума «II» Какриме o возвращении статуй бога Мардука и его супруги Царпаниту // Scriptorium. No1. Режим доступа: свободный. — URL: http://hist. bsu.by/images/stories/files/nauka/Scriptorium/Scriptorium_1_(1)_2009.zip
  • [2] Бартош 2011 — Бартош В.В. Появление бога Мардука, его города Вавилона и храма Эсагил // Лістападаўскія сустрэчы — 8: зб. арт. паматэ- рыялах Міжнар. навук. канф. у гонар акадэмікаў М. М. Нікольскага і У. М. Перцава / Навук. рэд. В. А. Фядосік, І. А. Еўтухоў. Мінск: БДУ, 2011. С. 14–26.
  • [3] Немировский 2012 — Немировский А.А. Некоторые эпизоды истории Ханы и сопредельных регионов во второй трети II тыс. до н. э. // История: электронный научно-образовательный журнал. 2012. Вып. 8(16): Древние общества: междисциплинарные исследования. Режим доступа: для зарегистрированных пользователей. — URL: http://mes.igh.ru/ magazine/content/nekotorie-epizodi.html
  • [4] Beckman 2007 — Beckman G.A Hittite Ritual for Depression // Tabularia He- thaeorum — Hethitologische Beiträge Silvin Košak zum 65. Geburtstag / Hrsgb. D. Groddek, M. Zorman. Wiesbaden: Harrassowitz, 2007. P. 69–81.
  • [5] Borger 1971 — Borger R. Gott Marduk und Gott-König Šulgi als Propheten. Zwei prophetische Texte // Bibliotheca Orientalis. 1971. No 1–2. S. 3–24.
  • [6] Dalley 1997 — Dalley S. Statues of Marduk and the date of Enūma eliš // Altori- entalische Forschungen. 1997. Bd. 24. H. 1. S. 163–171.
  • [7] Haas 2006 — Haas V. Die hethitische Literatur. Texte, Stilistik, Motive. Berlin; New York: de Gruyter, 2006.
    [17]
  • [8] Kammenhuber 1989 — Kammenhuber A. Marduk. A. Philologisch. II. In Kleina- sien im 2. Jt. v. Chr. // Reallexikon der Assyriologie. Bd. 7 / Hrsgb. E. Ebe- ling u.a. Berlin: de Gruyter, 1989. S. 370–372.
  • [9] Klengel 1979 — Klengel H. Die Hethiter und Babylonien // Archív Orientální. 1979. Vol. 47. No 1–2. S. 83–90.
  • [10] Lambert 1987 — Lambert W.G. Babylonian Astrological Omens and Their Stars // Journal of the American Oriental Society. 1987. Vol. 107. No 1. P. 93–96.
  • [11] Mayer 1976 — Mayer W. Untersuchungen zur Formensprache der babylonischen Gebetsbeschwörungen. Roma: Pontificio Istituto Biblico, 1976.
  • [12] Oshima 2011 — Oshima T. Babylonian prayers to Marduk. Tübingen: Mohr Sie- brek, 2011.
  • [13] Oshima 2012 — Oshima T. Another Attempt at Two Kassite Royal Inscriptions: The Agum-Kakrime Inscription and the Inscription of Kurigalzu the Son of Kadashmanharbe // Babel und Bibel. Vol. 6. Winona Lake: Eisenbrauns, 2012. P. 225–268.
  • [14] Schwemer 2001 — Schwemer D. Die Wettergottgestalten Mesopotamiens und Nordsyriens im Zeitalter der Keilschriftkulturen: Materialien und Studien nach den schriftlichen Quellen. Wiesbaden: Harrassowitz, 2001.
  • [15] Schwemer 2008 — Schwemer D. Fremde Götter in Hatti. Die hethitische Religion im Spannungsfeld von Synkretismus und Abgrenzung // Hattuša-Boğazköy:
    das Hethiterreich im Spannungsfeld des Alten Orients: 6. Internationa- les Colloquium der Deutschen Orient-Gesellschaft, 22–24. März 2006 in Würzburg / Hrsgb. G. Wilhelm. Wiesbaden: Harrassowitz, 2008. S. 137– 157.
  • [16] Sommerfeld 1982 — Sommerfeld W. Der Aufstieg Marduks: die Stellung Mar- duks in der babylonischen Religion des zweiten Jahrtausends v. Chr. Kevelaer: Butzon & Bercker; Neukirchen-Vluyn: Neukirchener Verlag, 1982.
  • [17] Sommerfeld 1989 — Sommerfeld W. Marduk. A. Philologisch. I. In Mesopota- mien // Reallexikon der Assyriologie. Bd. 7 / Hrsgb. E. Ebeling u.a. Berlin: de Gruyter, 1989. S. 360–370.
  • [18] Tavernier 2010 — Tavernier J. Les Hittites dans les sources mésopotamiennes // Identité et altérité culturelles: le cas des Hittites dans le Proche-Orient an- cien. Actes de colloque. Université de Limoges 27–28 novembre 2008 / Réd. I. Klock-Fontanille, S. Biettlot, K. Meshoub. Bruxelles: Safran, 2010. P. 171–192.
    [18]
  • [19] Toorn 1985 — Toorn K., van der. Sin and sanction in Israel and Mesopotamia: a comparative study. Assen: Van Gorcum, 1985.
  • [20] Schuler 1969 — Schuler E., von. Beziehungen zwischen Syrien und Anatolien in der späten Bronzezeit // La Siria nel tardo Bronzo / Ed. M. Liverani. Roma, 1969. P. 97–116.
  • [21] Yamada 2011 — Yamada Sh. An adoption contract from Tell Taban, the kings of the land of Hana, and the Hana-style scribal tradition // Revue d’assyriologie et d’archéologie orientale. 2011. Vol. 105/1. P. 61–84.

Похожие тексты: 

Добавить комментарий